Scroll To Top

Apoteka Viva

DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

24. oktobra 2016.

svetski-dan-dijabetesa            

Šta je dijabetes?   

Šećerna bolest (Dijabetes mellitus) je hronično oboljenje koje se ispoljava povišenim nivoom šećera u krvi ali obuhvata veliki broj važnih poremećaja korišćenja hranljivih materija (tj. metabolita) u organizmu. U osnovi ovog oboljenja je nedovoljno lučenje ili delovanje insulina (hormon koji se stvara u žlezdi gušterači – pankreasu), a koji je odgovoran za metabolizam ugljenih hidrata tj. šećera (Langerhansove ćelije obolele gušterače ne luče dovoljnu količinu insulina). Bez insulina, glukoza se ne može preneti do ćelija, što uslovljava porast glukoze u krvi.Porast nivoa šećera u krvi natašte, pre doručka, izmeren u dva različita dana, preko 7 mmol/l je dovoljan za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti a u nedovoljno jasnim situacijama se radi test opterećenja glukozom.

Simptomi dijabetesa

Šećerna bolest se manifestuje karakterističnim simptomima: izražena žeđ,učestalo mokrenje, gubitak telesne težine (uprkos često povećanom apetitu), brzo zamaranje (malaksalost). Za ovakvo ispoljavanje dijabetesa kaže se da je klasično, pošto su prisutni svi simptomi koji su karakterišu ovo oboljenje. Kod simptoma koji nisu izraženi bolest se najčešće otkrije slučajno pri nekom pregledu. Neke osobe imaju izraženu potrebu za slatkišima, žale se na svrab,rane im sporije zarastaju, obolevaju od čireva na koži, itd. Ako se iz bilo kojih razloga posumnja, neophodno je izvršiti lekarski pregled (analiza krvi i mokraće).

Tipovi šećerne bolesti

  •  Dijabetes – Tip 1 (insulin-zavisni)    Tip 1 je najteži oblik šećerne bolesti. Nastaje kada ćelije pankreasa u veoma maloj količini  ili uopšte ne luče insulin. Javlja se u svim starosnim dobima, najčešće kod dece i omladine. Sa insulinskom terapijom se počinje od prvog dana. Neophodna je stroga kontrola, dijeta i adekvatna fizička aktivnost.
  • Dijabetes – Tip 2 (insulin-nezavisni)Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti. U ovom slučaju pankreas  u nedovoljnoj količini luči insulin, ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na insulin. Najčešće se javlja kod odraslih osoba(posle 40. godine), kod gojaznih i osoba starijih dobi. Savremeni način života veoma pogoduje razvoju ovog tipa. Terapija najčešće obuhvata samo dijetu (pravilan način ishrane), ili dijetu i uzimanje oralniih antidijabetika (tablete). Kao pomoćno sredstvo se savetuje korišćenje lekovitog bilja i adekvatna fizička aktivnost. U slučaju da ova terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, može se uključiti i insulinska terapija.
  • Dijabetes u trudnoći (gestacijski dijabetes) Ovaj oblik šećerne bolesti je uzrokovan trudnoćom, tokom koje dolazi do promene u hormonskoj ravnoteži kod žene. To može dovesti do poremećaja u lučenju insulina, a time povećane vrednosti glukoze u krvi. Rizična grupa su žene starije od 25 godina, one koje su bile gojazne pre trudnoće, a naročito one sa genetskim predispozicijama za razvoj bolesti. Posle porođaja vrednosti šećera se najčešće stabilizuju. Na pojavu šećerne bolesti veliki uticaj može imati i nasledni faktor. Rizici od pojave bolesti su značajno uvećani kod osoba koje imaju sklonost za unošenje veće količine slatkiša, preobilno se hrane, gojaze su, ne kreću se dovoljno, za vreme prelaznih perioda kod muškaraca i žena (klimakterijum), kod osoba sa čestim sklonostima ka infekcijama, nazebima i zapaljenjima.

Procenjuje se da u Srbiji gotovo 500.000 ljudi boluje od dijabetesa. Pri tom je broj pacijenata sa dijabetesom tip 2 mnogostruko veći i oni čine oko 95% obolelih. Njihov broj se kreće oko 480.000. Najmanje jedna polovina obolelih od dijabetesa tip 2 nema postavljenu dijagnozu i nije svesna svoje bolesti.Gojaznost i fizička neaktivnost direktni su uzročnici pojave dijabetesa tip 2. Kontrola telesne težine i umerena fizička aktivnost mogu da spreče pojavu dijabetesa tip 2, a kod obolelih od dijabetesa tip 1 i 2 mogu umanjiti rizik za pojavu komplikacija. Stoga se umerena fizička aktivnost preporučuje se osobama sa povećam rizikom od obolevanja, ali i već obolelima.  

Lečenje šećerne bolesti može da se obavlja na više načina:

  1. insulinom i dijetom
  2. tabletiranim lekovima i dijetom
  3. samo dijetom
  4. kombinovana terapija insulin + tablete, koja je veoma česta kod tipa 2 – kod gojaznih, kojima se daje insulin i metformin (npr. Glucophage, Gluformin).

Ishrana obolelih od šećerne bolesti je raznovrsna i sadrži sve vrste namirnica (kao i kod zdravih ljudi). Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatkiši (bombone, kolači, keks, med, deserti pravljeni sa šećerom, medom i čokoladom, sirupi, čokolada i sl.), a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih namirnica ima svoj razlog u njihovom bogatom sadržaju ugljenih hidrata (šećera i skroba).

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količina ograničena. Ako dijabetičar boluje od neke od stomačnih bolesti (čir na želucu ili dvanaestopalačanom crevu, oboljenje žučne kesice ili bubrega), onda se u dijabetičku dijetu uvode korekcije korisne za tu drugu bolest.

Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).  

Lekovito bilje i čajevi U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se koriste u ishrani ili kao čajevi (babnje, susam, borovnica i dr.) mogu da imaju blag efekat na ponašanje šećera u krvi. Ipak, najvažniji razlog njihove primene je u tome što mogu da budu koristan činilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za razne vrste napitaka.

Biljke koje rastu u našem podneblju, a čine standardni sastav svih mešavina čajeva koji se preporučuju dijabetičarima jeste: koren vodopije (Cichoria folium), list koprive (Urtica folium), zrele mahune od pasulja (Phaseolum legumen), list kadulje (Salvia folium), delovi borovnice (Myrtillus herba – Absinthus herba), kantarion, breza, zova, hajdučka trava, lincura, kičica, majčina dušica, medveđe uho, i dr.

Treba imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena za lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotrebljava za ovu vrstu čajeva je u njegovom sastavu. Većina ovih sastojaka sadrži umesto skroba inulin. Regulisana šećerna bolest može uvek dobro održavati, ako su za to zadovoljeni potrebni uslovi – izbegavanje stresnih situacija i sekiracija, preterane napetosti, ne dozvoljavanje porasta telesne težine, redovno uzimanje lekova uz pravilan način ishrane i dovoljno fizičko angažovanje – rad kombinovan sa rekreacijom.

Minerali, vitamini i antioksidansi

Minerali

Hrom. Povećava odgovor tkiva na insulin, odnosno smanjuje insulinsku rezistenciju. Nalazi se mnogo u ječmu. Dnevne potrebe za hromom se mogu obezbediti kroz tri kašike ječmenih pahuljica, koje možete da uzmete sa nes-kafom i mlekom. Hroma ima još u lisnatom zelenom povrću, svežem voću, pilećim batacima i morskoj hrani. Dnevne potrebe u hromu su 50-200 mg.

Cink. Neophodan je za sintezu insulina i stvaranje belančevina. Ima ga u većini namirnica, a dnevne potrebe iznose oko 12-15 mg.

Kalcijum, fosfor i vitamin D neophodni su za pravilan rast i razvoj kostiju i za sprečavanje osteoporoze. Dnevna potreba za kalcijumom je 1 g (800-1200 mg), a najbolje ga je uzimati noću.

Najbolji izvor kalcijuma su: mleko, sir i sitna riba koja se jede sa kostima. Fosfor se nalazi u istim namirnicama, kao i u orahu, lešniku, bademu, a dnevna potreba je 800-1200 mg. Vitamin D se stvara u našem organizmu pod uticajem sunčeve svetlosti ili se unosi putem ribljeg ulja. Dnevne potrebe za vitaminom D su 5-10 mg.

Magnezijum. Neophodan je za nervnu kontrolu mišića, srca, kao i za održavanje gustine kosti. Glavni izvori magnezijuma su: žitarice, pasulj, grašak, jezgrasto voće, banane, kukuruz, džigerica i zeleno lisnato povrćeDnevne potrebe iznose su 270-350 mg.

Kalijum. Važno je uzimati dopunsku hranu bogatu kalijumom, ako se koriste lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma (otoci). Tu spadaju: banane, sok od paradajza, mahunarke i voće.

Gvožđe. Potrebno je za izgradnju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Osobe koje pate od anemije bi trebalo da uzimaju više gvožđa putem džigerice, žumanca, mesa, cvekle, koprive, žitarica – ovsenih pahuljica. Dnevne potrebe za gvožđem su 10-15 mg, a kod trudnica i do 30 mg.

Koji su vitamini važni za osobe sa dijabetesom?

Zavisi šta je Vašem organizmu potrebno. Ako je cilj zaštita od virusnih infekcija, savetuje se 1gr vitamina C. Vitamin A je naročito važan za održavanje oštrine vida, zdrave kože i sluzokoža. Vitamini B grupe su važni za nervni sistem. Vitamin D se koristi za jačanje kostiju. Vitamin E je važan u sprečavanju ateroskleroze. Antioksidativno dejstvo imaju vitamin C, E i provitamin

Vitamin A i D: rastvorljivi su u mastima, pa ih ima više u margarinu, mleku, džigerici, ribljem ulju i morskoj ribi. Vitamina A ima još u šargarepi, kajsiji i žutom voću.

Ono što bi se moglo savetovati osobama sa dijabetesom je da svakodnevno uzimaju neke mineralno-vitaminske suplemente,antioksidantne preparate sa beta-karotenom, vitaminom C, vitaminom E, selenom, koenzimom Q10 i alfa liponskom kiselinom .

Dijetetski suplementi   koji se preporučuju (kako pojedinacno tako i u kombinaciama) u regulaciji diabetesa:

Alfa-lipoinska kiselina (Alphalipoin, Berlithion, Thiogamma) je korisna u slučajevima dijabetesne neuropatije, retinopatije i kardiopatije.Alfa-lipoinska kiselina takođe utiče na ubrzavanje metabolizam glukoze; smanjenje rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, uključujući oksidaciju lošeg (LDL) holesterola i hipertenziju. Ona utiče na ublažavanje bolova, grčeva, utrnulosti i ukočenosti ekstremiteta.

Banaba je biljka koja ima svojstva da stimuliše transport glukoze kroz ćel. membranu, i time utiče na smanjenje nivoa glukoze posle obroka.

Cink je mikroelement, koji je u malim dozama bitan za pravilno funkcionisanje organizma. Omogućava stvaranje inzulina i time utiče na bolje iskorištavanje ugljenih hidrata. Njegov nedostatak je povezan i sa usporenim zarastanjem rana kod dijabetičara.

Hrom povećava osetljivost receptora ćelija za inzulin i omogućava transport šećera iz krvi u ćelije. Koenzim Q10 je antioksidans, koji se najčešće primenjuje za prevenciju komplikacija kardiomiopatije i neuropatije. Snažno utiče na revitalizaciju ćelija srca. Naročito kod pacijenata kod kojih je rizik za razvoj pojave oboljenja srca povećan postojanjem više faktora rizika kao što su: povećan krvni pritisak, dijabetes, virusne infekcije, upotreba alkohola, koenzim Q10 daje odlične rezultate.

Vitamini B kompleksa – regulišu metabolizam ugljenih hidrata i funkcionisanje nervnog sistema. Dokazano je da dijabetičari imaju snižen nivo vitamina B6, što može uticati na intoleranciju glukoze ili slabiju regulaciju glikemije (nivoa šećera u krvi). Beta karoten je antioksidans koji pomaže u zaštiti ćelija očnih struktura od degeneracije, koja se javlja usled nastanka dijabetične retinopatije. Iz beta karotena u organizmu nastaje vitamin A, neophodan za vid. Ispitivanja su pokazala da dijabetičari imaju snižen nivo vitamina A u krvi.  Pošto dijabetičari imaju povećane potrebe za antioksidansima, radi prevencije razvoja komplikacija dijabetesa, vitamin E je koristan za poboljšanje cirkulacije u mrežnjači.

Vitamin C je takođe moćan anioksidans, koji između ostalog, utiče i na poboljšanje cirkulacije.

Magnezijum je potreban za pravilan rad nervnih ćelija, a njegov deficit je povezan sa povećanom rezistencijom na insulin

Ekstrakt semena grožđa sadrži antioksidanse neophodne za zaštitu mrežnjače jer dijabetičari imaju povećan rizik za razvoj retinopatije.

Iz bogate ponude nase apoteke izdvajamo mnogobrojne dijetetske suplemente:  PROTECT CIMET, NOVODIAB, DIABETIKER-VITAMINE, BGB NOGLIC…